Oni su stradali zajedno, u teškoj saobraćajnoj nesreći, a o jakim emocijama dvoje zaljubljenih govori zajednički nadgrobni spomenik, koji su podigli njihovi roditelji.
Na Centralnom groblju u Beogradu, zagrljeni stoje Buba i Miša, a dva epitafa na nadgrobnim pločama teraju suze na lice svakom ko se zaustavi pored tužnog prizora.
"Pola srce, pola plamen, to sam bio ja,
pola studen, pola plamen, krvca moja sva.
Ti si kamen naučila ljubiti i goreti,
a srcu mi dade krila, srce odleti.
Odletelo nebu, raju, bogu, svetlosti,
večnoj zori, večnom maju, večnoj radosti.
Da izabere dvoma nama kutak ljubavi,
mirno mesto međ' zvezdama našoj ljubavi.
Još se moli Bogu tamo, Bog da oprosti,
što ću ljubit tebe samo cele večnosti."
*Foto: Telegraf
Ko kod prođe pored ovog spomenika, mora da zastane i ozbiljno se zamisli nad sudbinom dvoje mladih, pred kojima je tek bio život.
*Foto: Telegraf
Ni drugi epitaf nije ništa manje emotivan:
"Jesi l' me željna draga, al' vidim ti po licu,
gle, pon'o sam ti prvu prolećnu ljubičicu.
Primi i pesmu ovu, prikloni i njima lice,
ta pesma ova mala, sestra je ljubičice.
Može li sunce sjati i u crnoj noći, odgovor će dati tvoje zelene oči.
Tebi ljubavi."
*Foto: Telegraf
Iako ne znamo detalje o ovo dvoje, koliko su bili zajedno, ni kako se tačno desila nesreća u kojoj su stradali, jasno je da je njihova ljubav jedna od onih koje se pamte, i o kojima se priča.
Zagrljeni stoje tačno 40 godina, pod starim hrastom, zagledani i budućnost koja im je oduzeta.
*Foto: Telegraf
(Izvor: telegraf.rs / J.S.)