Milica (14) je stigla prva, a ubrzo za njom i Vasilije (12). Zatim su usledili Bogdan (10), Anastasija (9), Nikola (7), Ksenija (5) i Lazar (3) sve dok im pre sedam meseci i Vasilija nije upotpunila sreću.
- Moj muž i ja nismo planirali ovaj broj, ali smo se svakom neizmerno radovali. Moje trudnoće su lagane, porođaji brzi, deca zdrava! Kako bih mogla na sve to okrenuti glavu i reći "Dosta!"? Ja ne mogu, jer kada pogledam svoju decu, ja sam srećna žena i, što je najvažnije, ispunjena. Takođe se trudim da svako moje dete ima svoje vreme, pravo na privatnost, pravo na mišljenje i odluke, dakle sve ono što imaju, recimo, jedinci – kaže Branka Irkić.
*Branka sa decom / FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Ova žena dodaje da je ona sama rano naučila da je vrednost koju imaju stvari beznačajna nad bliskošću porodice.
- Ja imam brata i sestru i tvrdim da mi to nikada nije predstavljalo teret. Moja porodica je u to vreme važila za veliku. Nismo bili najbolje obučeni, niti smo imali mnogo, ali smo imali dovoljno, a mozda i previše! Jer samo ja znam koliko sam puta pomislila kako sam srećna što uvek imam društvo, bilo da idem u školu ili boravim u kući. To vam u životu daje veliku sigurnost, čini detinjstvo zabavnijim, nauči vas saosećajnošću i razumevanju tuđih potreba. Ovo je, po meni, najveća vrednost porodice – kaže lepa žena.
Što se tiče izazova, oni su po njenom mišljenju isti bilo da imate jedno, dvoje ili osmoro dece.
- U svakom trenutku morate da budete najbolji roditelj svojoj deci. Da razgovatate, da ih saslušate, posavetujete, pomognete oko škole, napravite frizuru ili odvedete u šetnju. U tom smislu sam mnogo zauzeta, ali ja u svemu tome uživam – tvrdi Branka.
Ne pada joj teško ni to što je jedan deo vremena sa decom sama.
- Moj muž je pre godinu dana otišao u Beograd, kako bi otvorio nove radnje i s ciljem da se svi jednoga dana preselimo tamo, jer najstarija deca će uskoro stasati za fakultet. U Užicu sam zato povremeno sama sa njima. Dve divne devojke mi pomažu oko kućnih poslova, ali obaveze vaspitanja, usmeravanja, učenja, organizacije jesu na meni. Kada dođe, Ilija preuzima dečake, jer njima najviše nedostaje. Obavezno nedeljom odlazimo u crkvu, često na Zlatibor, u moju Požegu, Kosjerić. Trudimo se da zajedničko vreme provedemo van kuće – otkriva nam ona.
*Velika porodica / FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Sa iskustvom koje ima, Branka je uverena da je najteže odgajati jedno dete.
- Sve obaveze koje imate oko jednog deteta, imate i sa dosta dece, s tim što deca imaju jedni druge i vreme provode igrajući se zajedno, a to je vreme koje vi dobijate. Dakle, deca uvek imaju nekoga da im pomogne, društvo za igru, za bioskop, šetnju, kupovinu... U tom smislu je lakše imati više dece. Ono što može biti problem jeste samopouzdanje, uspeh u školi, neprekidne svađe. Ali ja imam tu privilegiju da ne moram da radim, već da se posvetim deci – kaže ona.
No, sve je lakše kada su okruženi članovima porodice i ljudima koji ih podržavaju.
- Tu su moji roditelji koji mi pomažu, svekrva po kojoj je najstarija Milica dobila ime, svekar, tetka, naš duhovnik otac Prokopije i otac Danilo, moji Irkići i Stefanovići. Mi smo svi bliski i svako daje svoj doprinos. Kod nas se poštuju stariji, neguje tradicija, vera u Boga. Deca uvek od nekoga mogu dobiti smernice. Jako je bitno imati otvoreno srce, a ne predrasude i kritike. Kod nas ne postoji problem, već samo situacija koja se može rešiti. Naša deca, na koju god stranu da se okrenu, imaju nekoga sa kim mogu popričati, provesti vreme. Smatram da svako to ima, samo treba da pogleda oko sebe – tvrdi Branka.
*Srećni kad su zajedno / FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Predrasude prema višečlanim porodicama
Branka kaže da je, po njenom iskustvu, naše društvo puno predrasuda prema ljudima sa mnogo dece.
- Predrasude se posebno ispoljavaju prema višečlanim porodicama, koji žive na rubu egzistencije. Upravo njima se posebno divim, jer kada vam Bog da mogućnost da rodite decu, to treba ceniti. Naravno, postoje porodice koje ne mogu da imaju decu i to treba razumeti. Roditelji koji teško žive i na sve to imaju dosta dece, svakog trenutka se žrtvuju, bore, trpe i odriču, kako bi svako dete nahranili. Zar je moguće da smo postali takvi ljudi da to osuđujemo? Ako stvari pogledate sa aspekta tog deteta – ono je dobilo mogućnost da se rodi, da živi, zdravo je. A to nije malo – ističe ova žena.
Dužnost da pomognu
Branka i Ilija su svesni da sve porodice nemaju njihove mogućnosti, te osećaju da je njihova dužnost da pomognu. Jedan od načina je da pridruživanje "Pokretu za decu 3+", koji se bavi spajanjem privrednika i porodica sa troje i više dece, tako što privrednici daju razne popuste za višečlane porodice.
- Iz ličnog primera znam koliko je svaka pomoć dragocena. I sama koristim te popuste u raznim prodavnicama, jer deca rastu i svake godine je potrebno obnoviti garderobu i obuću i to su, pored hrane i hemije, najveći troškovi jedne porodice – dodaje ova mama.
Kako su i sami razvili privatan posao, žele da se uključe i u drugu stranu ove priče.
- Moj muž i ja, kao privatnici i vlasnici maloprodajnih objekata "Novi Okov", odlučili smo da se uskoro pridružimo ovoj akciji i u našim maloprodajama u Užicu, Kosjeriću, Zlatiboru, Zemunu, Surčinu, a uskoro i u Bubanj potoku, Borči i Čačku, gde će roditelji moći da dobiju popust. Osećam potrebu, kao majka, da podržim ovu ideju i maksimalno pomognem u njenom osvarenju, jer "Pokret 3+" se zalaže za pomoć kako mnogočlanim porodicama, tako i porastu nataliteta u našoj zemlji. Jako je bitno da mi, privatnici, pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, a to su svakako porodice sa dosta dece i odvojimo deo svojih prihoda upravo njima, jer nečije malo, nekome je mnogo – ističe Branka Irkić.
(Izvor: blic.rs)