,,Program se ne poštuje u potpunosti, jer se iz budžeta ne odvaja novac za sterilizaciju 350 - 400 životinja godišnje, i iznos je najčešće prepolovljen. Ne postoji dovoljna osvešćenost da se shvati suština problema i potreba da se veći broj jedinki u kraćem vremenskom periodu steriliše”, ističe odbornica Zora Kolarski.
Najznačajnija novina koju je Zakon o dobrobiti životinja doneo 2009. godine je zabrana uspavljivanja životinja. Pre 2009. godine uspavljivano je više od 2000 pasa godišnje i zato se ta akcija nije pokazala efikasnom.
Kako kaže Zora Kolarski, jedini efekat na duže staze postiže se sterilizacijom i kontrolom priliva novih jedinki na ulicu.
JKP ,,Higijena“ problem napuštenih životinja rešava tako što već pet godina sprovodi Program smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada.
Svaka životinja, koja uđe u prihvatilište za pse, se očisti od parazita i dobije lični karton. Ako je životinja bolesna, onda se leči, mikročipuje, vakciniše protiv besnila i steriliše. Nakon te procedure pse iz azila vraćaju na javnu površinu ili ih udomljavaju. Zakonska obaveza ,,Higijene“ je da pse i mačke koje radnici ,,Zoohigijene“ nisu uspeli da udome, a koji ne spadaju u agresivne i bolesne, nakon trideset dana boravka u prihvatilištu i nakon sterilizacije, lečenja i čipovanja, vrate na stanište odakle su uhvaćeni. Jedan od problema ove gradske službe je to što su njihovi smeštajni kapaciteti ograničeni.
,,Naš kapacitet je 80 pasa, a mi držimo 124. Rasporedili smo ih prema veličini i temperamentu. Prošle godine smo uhvatili 642 odraslih pasa, 75 štenaca i 33 mačke. Štence stavljamo u male kaveze i radimo udomljavanje sa društvom za zaštitu životinja. Štenci koji nisu progledali i koji treba da sisaju, moraju da idu na uspavljivanje zato što zakon tako nalaže“, rekla je šef službe ,,Zoohigijene“ Anica Kosara.
Srećom postoje Društva za zaštitu životinja ,,Ljubimci“ i ,,Ekolibrijum“ sa kojima sarađuje ,,Zoohigijena“. Ova društva su nevladine organizacije koje takođe sterilišu i udomljavaju napuštene životinje i na taj način pomažu ,,Zoohigijeni“ u sprovođenju Programa smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka.
,,Ranije je bilo mnogo više životinja na ulicama, sada se taj broj primetno smanjio. Sterilizacija direktno utiče na smanjen broj pasa na ulicama. Pre smo imali 500 – 550 udomljenih životinja, sada se taj broj kreće oko 400“, ističe predsednik Društva prijatelja životinja ,,Ljubimci“ Ivan Kurajov.
U okviru Udrženja za zaštitu životinja ,,Ljubimci“ postoji azil za životinje u kome ima od trideset do četrdeset mesta, i koristi se za hitno zbrinjavanje na kraći rok. U azilu su smešteni i psi koje udruženje ne može da udomi i koji su to veoma dugo.
,,Psi koje ne možemo da udomimo uglavnom imaju neki zdravstveni problem ili problem u ponašanju i onda mi radimo sa njima. Imamo ljude koji se bave ponašanjem pasa i treniraju pse volonterski. Takođe, imamo i veterinare koji leče i brinu o životinjama“, rekao je Ivan Kurajov.
Udrženje ,,Ljubimci“ trenutno ima 22 pasa u azilu, a kako kažu, trudiće se da tokom godine naprave deo koji će biti namenjen za privremeno zbrinjavanje mačaka. U ovom prihvatilištu svaka životinja ima zaseban boks.
Prilikom udomljavanja ovo udruženje potpisuje ugovore sa ljudima koji uzimaju ljubimce od njih. Taj ugovor podrazumeva da svako ko uzme životinju je obavezan da se o životinji brine u skladu sa zakonskim propisima, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Zakonom o dobrobiti životinja.
,,Postoje još mnoge zakonske odredbe koje podrazumevaju da se čovek neće odreći životinje i da je neće izbaciti. To su neka osnovna pravila kojih bi trebalo da se pridržavaju svi vlasnici pasa. Svaka promena koja nastane nakon udomljavanja životinje mora nama da se dostavi“, ističe predsednik udruženja ,,Ljubimci“ Ivan Kurajov.
Uzrok problema napuštenih životinja je neodgovornost i nebriga vlasnika pasa.Neodgovorne građane mogu da kontrolišu i kažnjavaju gradske inspekcijske službe, odnosno komunalna inspekcija i komunalna policija i prekršajni organi.
U skladu sa odlukom o držanju domaćih životinja nadležni inspektor kontroliše uslove u kojima živi kućni ljubimac i broj životinja u stanu ili dvorištu. Inspektor kontroliše da li vlasnik psa ima urednu dokumentaciju, da li je mikročipovao i vakcinisao ljubimca.
,,U kolektivnim stambenim jedinicama, odnosno u stanu, dozvoljeno je čuvati jednog psa, a u individualnim stambenim zgradama , u stanu ili dvorištu, vlasinici mogu držati dva psa. Ograničenje broja se ne odnosi na štence do šest meseci starosti. Životinje koje imaju više od šest meseci moraju biti mikročipovane i vakcinisane”, ističe šef komunalne inspekcije Boban Đurđev.
Ako vlasnik ne ispoštuje ove zakonom propisane obaveze, komunalna inspekcija rešenjem kao pravnim aktom izdaje nalog stranci da ukloni propuste. Kako kaže šef komunalne inspekcije Boban Đurđev, rok može može biti sedam dana ako su uslovi za životinje i broj kućnih ljubimaca ispoštovani od strane vlasnika psa.
,,U nekim ekstremnijim situacijama, gde se broj prijava ponavlja mi ispisujemo prekršajne naloge i oni su odlukom definisani u fiksnim iznosima. Fizičko lice od datuma prijema prekršajnog naloga ima rok od osam dana da plati kaznu 50% od ukupnog iznosa – 5 000 dinara, jer Zakon o prekršaju to omogućuje”, rekao je Boban Đurđev.
Odluka koja se odnosi na ograničen broj kućnih ljubimaca sprečava vlasnike životinja da čuvaju i brinu o više od dva kućna ljubimca, iako imaju odlične uslove i prostor za životinje.
,,Odluka koja se odnosi na ograničen broj kućnih ljubimaca nije dobra i mora da se promeni. Od decembra pokušavam da izmenu odluke stavim na dnevni red, ali i pored obećanja da će se naći pred odbornicima najkasnije do kraja januara 2016. to se još uvek nije desilo i pitanje je kada će se desiti. Nelogičnost u vezi sa ograničenim brojem ogleda se u tome što osoba koja ima 14 ari placa i kuću bude kažnjena sa 10 hiljada dinara jer ima više od dva psa, a da neko ko ima jednog psa koji je ceo život proveo na lancu i u potpuno nehumanim uslovima uopšte ne bude ni prijavljen. A i kada bude prijavljen u najmanje jednom slučaju znam da se ništa nije desilo”, smatra odbornica Zora Kolarski.
Kazne za nesavesne vlasnike su od 5 000 do 15 000 dinara.
,,Prvo nadležni izriče opomenu vlasniku psa, a drugi put se vlasnik šalje kod sudije za prekršaje“, kaže šef službe ,,Zoohigijene“ Anica Kosara.
Edukacija mladih i starijih ljudi je jedna od najvažnijih činilaca strategije rešavanja problema napuštenih životinja.
,,Potrebno je raditi i sa starijim ljudima i to je možda najteži deo posla. Mi kroz informisanje saopštavamo građanima njihove zakonske obaveze i upoznajemo ih sa sa zakonskim propisima – preko naših flajera, materijala i društvenih mreža“, ističe Ivan Kurajov.
Pored edukacije građana o značaju sterilizacije i nehumanosti bacanja okota, potrebno je i donošenje novih zakonskih regulativa koje će poboljšati život kućnih ljubimaca i smanjiti broj napuštenih životinja na teritoriji grada Pančeva.
(KutakNet)