- Pogrešno je ćerke zvati "sine moj" jer to remeti njihovu rodnu indentifikaciju, odnosno negativno utiče na razvoj njihovog indentiteta. Kod devojčica se tako pojačano razvija muški princip, i to više od ženskog principa. I vremenom one ženstvenost potiskuju u drugi plan - kaže Ljiljana Filipović, porodični terapeut.
Zbog čega kažu ”Ćerko”, a ne : ”Sine moj”?. NAJčešći razlog je želja roditelja za bliskošću i želja da pokažu emociju.
- To uglavnom rade nesvesno, jer je kod nas takvo obraćanje ženskoj deci deo kulturnog nasleđa- napominje terapeut.
Nije retkost i da se sine čuje u porodicama u kojima nema sinova, pa roditelji na taj način ispunjavaju želju za muškim potomstvom.
Važno je i socijalno okruženje
Obraćanje deci treba da budu usklađeno sa njihovim polom, ali je, kako dodaje psiholog Branka Tišma bitno i socijalno okruženje u kojem odrastaju.
- Važne su porodične vrednosti i porodični rituali koje se neguju. U porodicama kojima se forsira muški princip, devojčice usvajaju muške modele ponašanja- ističe psiholog.
Socijalno okruženje može da bude i značajniji faktor u usmeravanju razvoja dece.
“Ženski sin” postaje uspešna, ali usamljena žena
Kad devojčica, “mamin i tatin sin” , poraste, nadimak koji ju je pratio ispolji se u njenim osobinama.
- Takve devojčice su borbenije, nametljivije, imaju razvijene one osobine koje se cene u muškom društvu- kaže Branka Tišma.
Postaju, prema rečima Ljiljane Filipović, žene koje su izuzetno samostalne, neretko poslovno uspešne, ali i žene koje sebi zadaju prevelike zahteve.
- One misle da sve mogu same. Postaju jake žene, od kojih muškarci beže jer ih se boje. Boje se njihove samostalnosti- dodaje psihoterapeut.
Ne treba ni dečake zvati ženskim imenima
Psiholog Branka Tišma kaže da je u praki često nailazila na slučajeve da roditelji dečake zovu: ”Milice moja”. Ali i na slučajeve da se ćerkama daju muški nadimci. To svakako nije ispravno.
(Izvor: zena.blic.rs)