Jedna životna priča povezana sa kultom vradžbina potiče iz Istočne Srbije, iz sela iz okoline Kladova. Jedan muškarac u srednjim godinama imao je godinama unazad problem jer nije mogao da ima dece, a čuo je u narodu kako baba Vidosava leči i ono što lekari „nikad nisu mogli“.
Mnoge vračare uspevale su u to vreme da sebi obezbede veliko bogatsvto, zarađujući od svojih mušterija. Ali, baba Vidosava nije bila takva.
Uzimala je, samo koliko joj je čovek davao novca, kao što se u narodu kaže „ruke radi“.
Njena kuća je bila oronula, i dosta udaljena od puteva. Živeći sama u kući na samcu, preživljavala je samo od onoga što bi zasadila u bašti, ali i od novca koji bi joj dale zahvalne mušterije.
Kad je Branko iz Zaječara došao kod nje i rekao joj za svoj problem, ona mu je rekla da će probati da mu pomogne. Uvela ga je u kuću, rekla mu je da klekne i zažmuri, pa da zamisli svoje dete, a onda ga je malo pokvasila vodom u koju je prethodno stavila razne čajeve i lekovite biljke.
Nakon seanse, Branko joj je dao novac i zahvalio se, ali to nije bilo sve. Starica mu je rekla da mora da uradi još nešto.
- Pre nego što budeš bio sa svojom ženom, moraš da držiš guščije pero ispod pupka, bar dva dana. Onda ga baci u reku i idi kući k ženi – rekla je Vida.
Branko je nakon 2 meseca čuo radosne vesti – da će postati otac, što se kroz nekoliko meseci i ostvarilo - supruga mu je rodila dečaka. Nakon ovoga, Branko se odužio starici. Kupio joj je ceo zasad za baštu, i potrudio se da joj u kuću uvedu vodu.
Da li uz pomoć babe Vidosave ili ne, Branko je postao otac, a ova priča se prepričava dugo u narodu.
(Izvor: srbijadanas.com)