„U ovom trenutku možete da budete bilo gde, da se bavite se bilo čim. Umesto toga sedite sami za računarom.
Šta nas to sprečava da radimo šta želimo, da budemo gde želimo da budemo? Svakog dana se budimo u istoj sobi i pratimo isti put, da bismo živeli isto kao i prethodnog dana.
Nekada je svaki dan bio nova avantura, a onda se sve promenilo. Pre se činilo da vreme ne postoji – danas se čini da ga nema dovoljno. Znači li ovaj način života da smo odrasli, da smo slobodni?
Jesmo li zaista slobodni?“, počinje on priču u svom kratkom filmu.
On se dalje nadovezuje da su elementi koji su nam svima potrebni za preživaljavanje (hrana, voda i zemlja), u vlasništvu korporacija.
– Nema hrane za nas na drvećima, nema sveže vode u potocima, nema zemlje da se sagradi dom. Ako pokušate da uzmete ono što nam Zemlja daje, otići ćete u zatvor. Tako da mi poštujemo njihova pravila.
*Foto-ilustracija: pixabay.com
Spenser navodi i kako koliko god da smo pametni, mi smo za one koji vode svet potrošna roba.
– Otkrivamo svet kroz udžbenik. Godinama sedimo i radimo ono što nam je rečeno. Testiraju nas i ocenjuju kao u laboratoriji. Odgajani da ne pravimo razlike u ovom svetu, odgajani da ne budemo drugačiji. Dovoljno pametni da radimo svoj posao, ali ne i da dovodimo u pitanje zašto ga radimo.Tako da radimo i radimo, nemajući vremena da živimo život za koji radimo. Sve dok ne dođe vreme kada postanemo stari da radimo svoj posao. Tada smo ostavljeni da umremo. Naša deca zauzimaju mesto u igri.
Ovo je svet elita koji se kriju iza koroporacija, a njihovo najvredniji izvor nije na zemlji, to smo mi! Oni nam daju novac, a mi im zauzvrat dajemo svet.
Pogledajte, zauvek će vam otvoriti oči!
Podelite i sa prijateljima, a naročito sa mladima, koji su postali robovi elektronskih uređaja!
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=dNVZ0ZPfE8s[/youtube]
(Izvor: telegraf.rs)