Oslikavanje svoda Sikstinske kapele (nazvane tako po papi Sikstu IV koji je dao da se ona sagradi) naručio je papa Julije II, a izveo ga je Mikelanđelo, od 10. maja 1058. godine, do 31. oktobra 1512. godine.
Dimenzije ove freske su neverovatne, a "Stvaranje Adama" jedna je od najprepoznatljivijih slika sa ovog dela. Iako je četvrto u nizu, dovršeno je među poslednjima, a i danas izaziva veliku pažnju javnosti.
U "Stvaranju Adam" Mikelanđelo se približio tajni doticanja čovečanstva i Tvorca i uobličio je. Na slici monumentalni Bog pruža svoju ruku preko slike, nošen anđelima u ovalu tamnocrvenog plašta, ka čoveku - Adamu, koji leži na novostvorenoj Zemlji.
*Foto: Wikipedia /Qypchak / Svod Sikstinske kapele
Tačka gde se njihove dve ruke skoro spajaju predstavlja žarište celog prizora. Između Božijeg i Adamovog kažiprsta kao da postoji iskra, kao da se prenosi energija.
– Videvši ispruženu Božiju ruku i mišicu, čini nam se kao da Bog Adamu zapoveda šta sme, a šta ne sme da čini – prokomentarisao je Askanio Kondivi, Mikelanđelov učenik jednom prilikom.
Najveći broj istoričara umetnosti danas smatra da je Mikelanđelo ovde oslikao priču iz Prve knjige Mojsijeve - "I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga".
Ipak, ima i onih koji veruju da je renesanski majstor hteo da prikaže nešto drugo. Neki eksperti na polju anatomije smtraju da delo sadrži aluzije na anatomiju čovečijeg telai da je desna strana slike zapravo anatomski tačna slika ljudskog mozga.
Po njima, na delu i možete da vidite neke delove mozga poput malog mozga, hipofize i optičkog nerva. Takođe se veruje da je jedan čudan, uspravni nabor u odori figure Boga zapravo predstavlja kičmenu moždinu, dok drugi, u obliku slova "Y", krije ilustraciju očnog nerva.
Poznato je da je Mikelanđelo secirao leševe i učio na njima, baš kao i Leonardo da Vinči, ali je za razliku od njega, uništio sve crteže i beleške koje svedoče o njegovim istraživanjima.
(Izvor: Dnevno.rs)