Najstarije i najdublje jezero na svetu je u najgoroj krizi od svog postanka: Ono što je nekad živelo ovde, sada nestaje (VIDEO)

O bioraznolikosti govori podatak da vode i obale Bajkala nastanjuje gotovo 3.600 biljnih i životinjskih vrsta kojih je gotovo 80 odsto endemskih.

Bajkalsko jezero, najstarije na svetu, proživljava jednu od najgorih kriza u svojoj 25 miliona godina dugoj istoriji zbog zagađivanje vode fosfatima, širenja algi, preteranog ribarenja i klimatskih promena, upozoravaju stručnjaci.

 

Ujedno i najdublje na svetu sa 1.700 metara dubine, Bajkalsko jezero sadrži čak 20 odsto slatke nesmrznute vode na planeti i "izuzetno je vredno za proučavanje evolucije", ocenjuje UNESCO, koji je to sibirsko jezero 1996. godine stavio na spisak svetske baštine.

O bioraznolikosti govori podatak da vode i obale Bajkala nastanjuje gotovo 3.600 biljnih i životinjskih vrsta kojih je gotovo 80 odsto endemskih, ali su izloženi negativnim uticajima koji se gomilaju.

*Foto: Wikimedia / Iñaki LLM

Omul, tipična bajkalska riba, ugrožen je algama koje se zabrinjavajuće šire, a nekoliko vrsta sunđera već je nestalo. Početkom oktobra ruska vlada zabranila je komercijalni lov omula.

- Biološka masa omula prepolovljena je u zadnjih 15 godina i pala je sa 25 miliona tona na samo deset tona - navodi Ruska agencija za ribarstvo.

Anatolij Mamontov, biolog iz regiona, ističe da su razlozi preterani lov i klimatske promene i objašnjava: "Zbog suše smanjuje se dubina reka koje se ulivaju u jezero, površina Bajkala se zagreva, a omul ne voli toplu vodu".

Invazivne alge

U septembru je UNESCO izrazio zabrinutost zbog katastrofalnog širenja alge Spirogyra koja prekriva peščane plaže jezera stvarajući gusti zeleni tepih.

- Uveren sam 150% da je razlog tome zagađivanje okruženja otpadnim vodama iz sela i gradova na obalama Bajkala, najviše deterdžentima koji sadrže fosfate - kaže Oleg Timoškin, biolog iz Institulta za limnologiju u Irkutsku (Sibir).

 

Sistem pročišćvanja otpadnih voda zastario je, a u nekim selima i ne postoji, upozorava Timoškin. Objašnjava da su do pre 15 godina slikovita sela na obalama Bajkalskog jezera imala struje tek dva sata na dan, a danas "svaka 'babuška' iznajmljuje sobe turistima i poseduje mašinu za pranje veša".

*Foto: Wikimedia / Perfilov

Timoškin je obišao celo jezero kako bi proučio širenje alge pa je identifikovao tri kritične zone blizu gradova u kojima su alge uništile mekušce i rakove, vrste koji vole kiseonik.

- Unazad 15 godina blizu grada Listvijanke postojale su podvodne šume sunđera, a danas su sve mrtve - kaže Timoškin.

Pokraden novac

Ako se ne zaustavi izlivanje zagađenjih voda u jezero, zona obale "radikalno će se promeniti", upozorava naučnik i traži zabranu upotrebe stvari koje sadrže fosfate i gradnju upravo u toj zoni "najboljih stanica za pročišćavanje voda u Rusiji".

 

U avgustu je ruski predsednik Vladimir Putin osudio "krajnje zagađivanje" Bajkala. Poseban zakon iz 1999. predviđa niz mera za zaštitu jezera i vlada je obećala da će uplatiti 26 milijarda rubalja (383 miliona evra) u program pročišćavanja otpadnih voda okrenut 2012. Međutim, lokalni stručnjaci ističu da je veliki deo novca potrošen uzalud.

U gradu Babuškinu na obalama Bajkala, milioni dolara potrošeni su na stanicu za pročišćavanje vode, ali bakterije koje su trebale da pročišćavaju vodu nisu sposobne da deluju u ledenim vodama sibirske zime, prema lokalnim medijima.

- Novac je određen, ali je pokraden - kaže ekolog Sergej Šaphajev.

Opada i finansiranje naučnih istraživanja i to upravo sada kada je izuzetno važno istraživati Bajkalsko jezero kako bi se očuvalo, ističu Mamontov i Timoškin koji to slikovito opisuje rečima: "To vam je otprilike kao da otpuštate epidemiologe dok traje epidemija boginja".

(Izvor: telegraf.rs / Hina)

Share this article