Zato je zanimljiva jedna simulacija koju je krajem 2019. uradio naučnik Erik Toner, iz Centra za zdravstvenu zaštitu Džon Hopkins u SAD, kada je predstavljen scenario u kojem izbija pandemija koronavirusa i odnosi 65 miliona života.
Odbor SZO za hitne situacije je istakao još nije vreme za proglašenje globalne pretnje. Ipak, stručnjaci su priznali da su bili podeljeni i da za sada nemaju dovoljno pouzdanih informacija. Pritom su najavili da će se kroz nekoliko dana ponovno sastati kako bi preispitali situaciju i svoju odluku.
U međuvremenu, broj obolelih i smrtnih slučajeva raste.
Procena smrtnosti od 4 odsto značajno je manja nego za SARS (oko 11 odsto), ali je istovremeno značajno veća nego za sezonski grip tipa A (oko 0,1 odsto).
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=AoLw-Q8X174&feature=emb_title[/youtube]
Tonerova simulacija posebno je interesantna iz tri razloga.
1) zato što govori upravo o epidemiji koronavirusa, dok je u fokusu medicinskih stručnjaka najčešće neka moguća nova vrsta ptičjeg gripa;
2) zato što je predstavljena samo par meseci pre izbijanja nove epidemije u Kini i
3) zato što je podsetnik na ozbiljnu, a realnu pretnju koju za čovečanstvo predstavljaju pandemije virusa.
Toner kreće s dve važne pretpostavke koje ne odgovaraju trenutnoj situaciji – da se virus prenosi jednako lako kao grip i da je istovremeno smrtonosniji od SARS-a.
Prema svemu što znamo, novi virus 2019-nCoV u oba slučaja ima manji potencijal – niti se širi tako lako kao grip, niti je ubojit kao SARS. Ipak, s druge strane, treba imati na umu da virus mutira, što znači da se situacija može menjati.
*FOTO: EPA
To ne znači da postaju bezopasni jer kombinacija visoke virulentnosti s relativno malom stopom smrtnosti može imati dramatične posledice.
Toner takođe kreće s pretpostavkom da leka protiv virusa neće biti najmanje 18 meseci. To prilično dobro odgovara realnosti jer za SARS i MERS koji postoje već godinama još nema vakcina.
*FOTO: EPA
Vakcina za MERS je prošle godine tek bila spremna za prvu fazu kliničkih istraživanja na ljudima od uobičajene tri. Stručnjaci procenjuju da će za stvaranje, testiranje i lansiranje vakcina za 2019-nCoV trebati više od godinu dana. Naravno, kada bi SZO proglasila globalnu pretnju, što za sada još nije, ona bi pokrenula mehanizme koji bi, među ostalim, uključivali snažniju saradnju i finansiranje istraživanja vakcina i snažnije mere suzbijanja.
U modelu američkog stručnjaka novi koronavirus godinama se razvija u svinjama da bi konačno preskočio na farmere u Brazilu. Kod obolelih počinju da se javljaju simptomi nalik gripu i virusnu upalu pluća. To se podudara sa situacijom u Kini.
Prema modelu, virus se probija i nastavlja da širi tako da kroz šest meseci stiže u sve delove sveta.
U Tonerovom scenariju nakon 18 meseci broj žrtava penje se na 65 miliona.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=tCPO6vwFVI8&feature=emb_title[/youtube]
Naravno, realnost nije toliko dramatična, ali nas istorija podseća da je takih situacija ipak bilo.
Najveća poznata epidemija gripa, tzv. španska groznica, 1918. godine odnela je između 50 i 100 miliona života. Naravno, danas imamo više naučnih i tehnoloških mogućnosti za detekciju, očitavanje genoma, stvaranje vakcina i sl. S druge strane, danas je svet postao globalno selo u kojem se milioni svakodnevno kreću s jednog dela planete na drugi.
(Izvor: index.hr)