Švedska je zakonom uredila čipovanje ljudi, pa je u toj zemlji već 4.000 osoba iskoristilo mogućnost da između palca i kažiprsta jedne od ruku ugrade bio-čip. Ljudi ovo rade kako bi povećali tj. obogatili svoje ljudske sposobnosti nadljudskim, ma kako to neverovatno zvučalo.
Ugradnjom čipova ljudi u Švedskoj mogu da otvaraju vrata na dodir ili samo kad približe ruku uz kvaku, a mnogi su pristali i iz medicinskih razloga. Naime, čip je moguće programirati da podseća pacijenta kad da popije koji lek, kao i za kojom bočicom ili kutijom lekova da posegne, da ne bi pogrešio. Naravno, sve bočice i kutije moraju biti označene tj. "tagovane" posebnim senzorima, koji će omogućiti da pacijent otvori tu bočicu ili to sprečiti, kako ne bi bio popijen pogrešan lek.
Čip u ruci u stanju je da se ponaša kao elektronski novčanik, da se koristi za plaćanje dodirom, ako se ponaša kao platna kartica, vozna karta ili senzor prepoznavanja u kompaniji (za ulazak, autorizaciju pristupa i slično). Takođe, senzori se koriste za lakše otključavanje automobila, za praćenje određenih telesnih funkcija, kontrolisanje uređaja u okolini i na mnoge druge manje ili više korisne načine.
Senzori su veličine pirinča, često i nevidljivi, po funkciji pasivni, što znači da moraju da sadrže unapred zadate i ubačene podatke, koji kasnije mogu da se očitavaju s njega iz neposredne blizine, koristeći se Near Field Communication (NFC) tehnologijom. Na ovaj način bezbednost podataka je donekle očuvana, jer haker ne može da pristupi ničemu, osim podacima sa čipa, što samo po sebi može biti vrlo kompromitujuće, ali kontakt sa čipom nije moguć ukoliko se haker ne nađe u neposrednoj blizini osobe, koja ga nosi i uz njegovu ruku.
(Izvor: srbijadanas.com / Mondo)