U blizini metro stanice sedi ženska osoba neizvesne starosti. Kosa joj je čupava i prljava, pogled joj je žalostan. Žena sedi na prljavom podu, a pored nje leži torba. U toj torbi ljudi bacaju pare. Na rukama žene, spava beba stara godinu ili dve.

Majka mi je bila prosvetni radnik i veoma cenim tu tešku, odgovornu profesiju.

Zoran Martinov, koga su se roditelji odrekli kad je rođen, proveo je skoro četiri decenije po domovima. – Sve vreme je nekom pomagao, a tako se ponaša i danas.

Boris Vujičić, protestantski pastor rodom iz Bele crkve prvi put za ovdašnje medije otvoreno o Nikovom pokušaju samoubistva, rodbini u Srbiji, reakciji na rođenje sina bez ruku i nogu, i svađama, radostima i patnjama kroz koje su zajedno prolazili.

Srbi su se turčili dragovoljno, jer da nisu, danas ih uopšte ne bi bilo na ovim prostorima. Nasilnom islamizacijom svi bi u samo dve-tri generacije bili prevedeni u muhamedanstvo.

Šou kao biznis – biznis kao šou.