Vlade Divac ove godine se nije pojavio na dočeku olimpijaca. Otišao je pravo u Ameriku da isprati ćerku na koledž, da joj okači zavese u sobi. Tako to, tradicionalno, rade u Americi. A i da mu ćerka nije krenula na koledž ne bi došao u Srbiju, iako je još uvek zvanično predsednik Olimpijskog komiteta.

Pišem ti Ameriko, navodna idilo. Sriče ti redove ove dijak srpski opijen istorijom, hranjen jezikom, kao i mnogi, vaskrsao iz muke.

Imam 42 godine. Mama i tata su mi umrli od raka. Dve vrste raka. Nemamo istoriju takvih bolesti u porodici, a oni su zaista otišli prerano. Da li je, gospodo zdravstveni radnici, ministri, psihoterapeuti, onkolozi, radiolozi, ginekolozi, to dovoljno za poziv na skrining test? Preventiva, kažete? Mamograf?

Novi Sad – Moj dečak Danilo Radović ,rođen je 30.09.2007.kao zdrava beba iz redovne trudnoće,rođen u terminu sa ocenama 9/10.

Porodica Živković napustila je Beograd kako bi našla novi život na selu.

Ispovest Srpkinje koja je ostavila sve što je imala u našoj zemlji i otišla u Švajcarsku u potrazi za boljim životom usijala je internet ovih dana. Naime, njena priča bi možda bila obična da ona svoju udaju zbog papira nije doživela kao neku vrstu prostitucije.

Vera u Boga je do te mere ukorenjena u srpskoj kulturi da nam je čak i himna, u suštini, molitva Bogu. Biti pravoslavac ovde je stvar zdravog razuma, i to toliko da se za onog koji deluje kao da nije pri čistoj svesti zapitamo „da li je kršten“. Božje ime nam ne izbija iz usta, krstimo se kao po komandi kad prođemo pored crkve i svi nosimo brojanice. Svi smo, dakle, veliki vernici. I verujemo u sve, osim u Srpsku pravoslavnu crkvu.