Božica je nastavnica srpskog jezika, i u prosveti radi već devet godina. Ona je imala potrebu da se obrati deci, roditeljima, i svima onima koji ne razumeju suštinske probleme njene profesije, i muke sa kojima se svakodnevno suočavaju radeći svoj posao. Njeno pismo prenosimo u celosti, sa portala zelenaucionica:

Zaista sam dobra u mnogim stvarima. Dobra sam kuharica. Znam prepoznati niz biljaka i drveća u prirodi.

Zbog ovoga su čak i formalno obrazovani ljudi, sa završenim fakultetima, funkcionalno nepismeni.

Kažeš da je nama u prosveti lako. Da slobodnog vremena imamo za izvoz. Da ništa ne radimo. Da ništa ne proizvodimo. Da smo paraziti na grbači budžeta. Ušuškani bezbrižno u državne jasle. Da nam letnje ferije traju tri meseca a zimski raspust dva. Da smo odviše plaćeni za posao koji otaljavamo. Da ’vatamo zjale. Da smo neradnici. Da smo krivi što smo živi. Da smo ološ.…

„Žao mi je, ali sve je popunjeno…“ objašnjava nam sažaljivim tonom školski psiholog „Vi ste osamdeset peti koji žele da kod učitelja Jove upišu dete. Tri odeljenja da drži ne bi mogli svima da izađemo u susret. Stvarno nam je žao, njegovo odeljenje je popunjeno.“

Školski sistem koji danas postoji odavno je zastareo, a deca su postala kao roboti. Vreme je da dobro razmislite o odabiru škole za vašu decu jer, kako Wake up world navodi, obrazovni sistem decu čini glupom i depresivnom na nekoliko načina. Pogledajte o čemu je reč.